Биоразградиви у односу на компостабилни материјали за паковање

У нашој култури бацања, постоји велика потреба за стварањем материјала који могу бити мање штетни за нашу околину; биоразградиви и компостабилни материјали за паковање су два нова тренда зеленог живљења. Како се фокусирамо на то да све више и више онога што избацујемо из наших домова и канцеларија буде биоразградиво или чак компостабилно, ближи смо циљу да Земљу учинимо еколошки прихватљивим местом са мање отпада.

У нашој култури бацања, постоји велика потреба за стварањем материјала који могу бити мање штетни за нашу околину; биоразградиви и компостабилни материјали за паковање су два нова тренда зеленог живљења. Како се фокусирамо на то да све више и више онога што избацујемо из наших домова и канцеларија буде биоразградиво или чак компостабилно, ближи смо циљу да Земљу учинимо еколошки прихватљивим местом са мање отпада.

Кључне карактеристике компостираног материјала:

- Биоразградљивост: хемијска разградња материјала на ЦО2, воду и минерале (најмање 90% материјала се мора разградити биолошким деловањем у року од 6 месеци).

- Дезинтеграбилност: физичко разлагање производа на ситне комаде. После 12 недеља најмање 90% производа би требало да буде у стању да прође кроз мрежу 2×2 мм.

- Хемијски састав: низак ниво тешких метала – мање од листе наведених вредности појединих елемената.

- Квалитет финалног компоста и екотоксичност: одсуство негативних ефеката на финални компост. Остали хемијски/физички параметри који се не смеју разликовати од параметара контролног компоста након разградње.

Свака од ових тачака је потребна да би се испунила дефиниција компостабилности, али свака тачка сама по себи није довољна. На пример, биоразградиви материјал није нужно компостабилан јер се такође мора распасти током једног циклуса компостирања. С друге стране, материјал који се током једног циклуса компостирања распада на микроскопске комаде који нису потпуно биоразградиви, није компостабилан.